Transkript sa debate 'OMG GMO' održanoj na Festivalu nauke u SKC-u. Beograd, 8. Decembra 2013. Video snimak debate imate pri dnu teksta (fale prva 3 minuta i poslednja 20 minuta).
Moderator: Jelka, kad smo kod genetičkog inženjeringa, da li on može omogućiti da smanjimo zagađenje zemljišta, vode, vazduha tako što ćemo izbaciti primenu nekih pesticida, herbicida?
Agroekosistemi prosto su mnogo siromašniji, znači primarni biodiverzitet se tom konverzijom osiromašuje pogotovo kada se na takvim prostorima počnu gajiti monokulture i ono što, ovaj, je dodatni problem, to je što se koriste pesticidi i insekticidi, znači različite hemijske materije koje dovode do kontaminacije zemljišta. S tim u vezi razvijene su genetičke modifikacije, znači pre svega biljke koje su...biljne kulture koje su...varijeteti biljnih kultura koji su...koji ne zahtevaju upotrebu insekticida. Zato što su ubačeni genski konstrukti koji prosto, ovaj, su preuzeti iz organizama koji su, da kažemo, prirodni insekticidi, recimo Bacillus Thuringene...Thuringiensis
dr Miodrag Dimitrijević: Thuringiensis.
dr Jelka Isailović: ... se inače u organskoj poljoprivredi, kako je navedeno, koristi kao prirodni insekticid. Dakle, konstrukt koji je odgovoran za sintezu, odnosno genska sekvenca koja je odgovorna za sintezu proteina koji, kažem, odbija ili negativno deluje na određene vrste insekta štetočina se insencira u, ovaj, biljnu kulturu koja nas interesuje i nema potrebe koristiti insekticide. Jedan od takvih primera je varijetet pirinča koji se gaji u Kini, tzv. Bt pirinač. Koji je...znači čija primera je dovela do porasta prinosa za nekih +8% uz praktično neupotrebu insekticida, čime je smanjeno zagađenje, da kažem lokalno, na prostorima gde se gaji ta kultura za nekih -80%..to je jedan pozitivan primer.
Takođe, genetičke modifikacije kod određenih, ovaj, biljnih kultura mogu povećati otpornost na sredinski stres, tipa suše, zatim niske temperature, što omogućava da u predelima koji nisu baš povoljni za gajenje poljoprivrednih kultura, a gde živi mnogo ljudi, mogu te kulture da se gaje u onoj količini u kojoj je to neophodno tako što će, ovaj, moći da, prosto da prežive u takvim uslovima. Takođe u sušnim predelima, recimo, genetičke modifikacije koje povećavaju otpornost na sušu, smanjuju potrebu ili ukidaju potrebu za irigacijom, za izmenom prirodnih ekosistema u tom smislu da pravite irigacione kanale i time, ovaj, isušujete močvare koje su opet centri biodiverziteta. Ili u zemljama koje se nalaze blizu, ovaj, mora i okeana, povećanje otpornosti biljnih kultura na korišćenje slane vode, odnosno mogućnost da se koristi slana voda za navodnjavanje je takođe jedan od pozitivnih primera. Dakle, ima takvih primera, to je samo jedna strana priče, međutim koliko sam ja razumela, ovaj, ti...takve genetičke modifikacije još uvek nisu u širokoj upotrebi, one su još uvek u eksperimentalnoj fazi. Sad, kolege su verovatno bolje upoznati sa tim od mene.
dr Miodrag Dimitrijević: Sa stresom?
dr Jelka Isailović: Stres na niske temeprature, odnosno otpornost na niske temperature...
dr Miodrag Dimitrijević : Da, pošto to je sad nova generacija...
dr Jelka Isailović: ...i na sušu. Znači, to su neke zanimljive teme i neki pravci u razvoju tih tehnologija.
dr Miodrag Dimitrijević: To je nova generacija, ja mislim četvrta.
Moderator: Nova generacija? Četvrta?
dr Miodrag Dimitrijević: Ne, radi se o sledećem... mislim ima primera,
zavisi šta čitate. Kao što je u Kini eto prinos porastao, mada GMO nisu
pravljeni da dižu prinose. Prinos je super svojstvo, to je kompleksno svojstvo,
jedan gen definitivno ne može da drastično diže prinos.dr Jelka Isailović: Prinos (u Kini) je porastao samo za +8%, to stvarno nije mnogo, ali to je navedeno.
dr Dimitrijević: Ma može i za 10%. Nije nikakav problem. Sve je to u redu, hartija sve trpi. Međutim pričamo o sistemima nasleđivanja. Pričamo o tome da je prinos napor kompletne biljke, znači kompletne nasledne osnove da se reprodukuje. (Sad malo izlazim iz onoga što sam hteo da kažem). U prirodi biljke se ponašaju ekonomično i racionalno. Znači, adaptiraju se sredini i reprodukuju se onoliko koliko im to uslovi dozvoljavaju. Ako su oni (uslovi) lošiji, reprodukuje se manje ali je kvalitetniji proizvod. Jer, jednostavno mora zrno da osigura tu klicu, da izađe biljka iz toga. Ako su povoljniji uslovi ona se reprodukuje u većoj meri.
Poljoprivreda od organizama traži nešto što je apsolutno.. i GMO je direktna posledica toga...traži od biljaka nešto što niko od vas trpeo ne bi. Da ste 365 dana zdravi, raspoloženi, simpatični, da se stalno smejete i da prinosite što god da prinosite u suvišku. Jednostavno, od bilo koga da se to traži on bi poludeo ili bi ubio nekog. Zato postoji fakultet, agronomski, gde se uči kako to može da se postigne, dakle kako da se biljke nateraju da luksuziraju u višku i da proizvode u višku. Tako da kada govorimo o genetičkim modifikacijama kao faktorima povećanja prinosa to treba zaista primiti sa određenom rezervom. Jer ja mogu da izađem s podatkom...evo to su bili Kinezi (prim. obraća se Jelki i misli na prinose više za +8%)...proizvođači sa Srednjeg Zapada iz Kanzasa, Misurija u SAD su za kukuruz dobili smanjen prinos, za Bt kukuruz. Tako da, o tome ćemo čini mi se da govorimo kasnije, tako da su rezultati tu oprečni. I mislim da je korektno da kada se kaže jedno, da se kaže i drugo, a ne samo da se cakne 'Kina 8%', a Srednji Zapad Amerike da se zaboravi. Mislim, gde ćemo da zaboravimo Srednji Zapad, stvarno nema smisla...
dr Jelka Isailović: Ali, imamo više krugova pitanja, tako da...
dr Miodrag Dimitrijević: DA! Što se tiče abiotičkog stresa, abiotički stres takođe ne zavisi od major gena. Otpornost na abiotičke stresove, na sušu, visoke, niske temperature, temperaturne šokove, to su izuzetno kompleksna svojstva. To su osobine, zaista, gde utiče čitav koktel gena, i major i minor. Teško je jednom insercijom to popraviti na tako drastičan način da to napravi vrlo bitnu razliku. I opet da se vratim i sa time da završim ovaj deo što sam mislio da kažem vezano za te abiotičke stresove, i za prinose, da malo s tim mitovima ne idemo previše sigurno, kao da su to 100% rezultati, to sad nešto na šta treba da se oslanjamo. Moramo stvarno da vodimo računa, da samo ono što je do sada uspelo u poljoprivredi, to je RR soja i Bt kukuruz.
Ima pirinač, zlatni čuveni, ali to je posebna priča, o tome možemo da pričamo čitavo jedno pitanje. Bt kukuruz, RR soja...to su 2 osnovne. Sve ostalo možemo da pričamo u domenu folklora. Ali, tu se uzimaju glavne pare (RR soja, Bt kukuruz). Zašto? Zato što su to manje više monogene osobine. I razlaganje aktivne supstance totalnih herbicida i to kad uzmemo taj Bt-toksin, pa malo radimo sa crevima onom nesrećnom insektu, pa mu izazivamo unutrašnje krvarenje, ometamo mu jono-izbeljivače i slične stvari. To su osobine koje se relativno jednostavno nasleđuju i sa njima je lako da se radi. Sve ostalo je pitanje zaista...
dr Jelka Isailović: To su sve istraživanja mahom...
dr Dimitrijević: Oni su dizajnirani da smanje interakciju genotip-spoljna sredina.
dr Tarasjev: ...s time što je ovo sa sušom, koliko ja znam, to je prvi put komercijalizovano pre 2 godine tako da je rano govoriti. I ono što mislim da je, naravno, za nas manje interesantno, ovo se tiče ekonomskog sektora i to su rezultati koje treba da analiziraju kolege. A između ostalog papaja je recimo nešto što je prilično uspešno dizajnirano, ali to za nas nije relevantno i naravno to je taman...
dr Dimitrijević: Niti osnovna prehrambena kultura.
dr Tarasjev: Uopšte. Nije ni tako. Na Havajima se to...
dr Dimitrijević: Kad odemo do Havaja...
dr Tarasjev: E, da.
comments powered by Disqus
