Vertikalne farme - koncept, prednosti i mane

Vertikalne farme su novi način proizvodnje i gajenja hrane u urbanim sredinama. Ideja o zgradama u kojima bi se gajila hrana nastala je još početkom 20. veka, a razvoj ideje vidljiv je u radovima arhitekti Le Korbizijea (eng. Le Corbusier) i Kena Jeanga (eng. Ken Yeang).

Savremeni koncept vertikalnih farmi potiče od mikrobiologa Diksona Despomijea (eng. Dickson Despommier), koji je razmišljajući o mogućem rešenju za nerazumnu eksploataciju plodnog zemljišta i prekomerno krčenje šuma došao na sledeću zamisao: da se hrana gaji u urbanim sredinama, po zgradama i to bez korišćenja zemlje. 

HIDROPONIKA

Biljka se postavi u vodeni rastvor koji sadrži sve neophodne hranljive materije i posle izvesnog vremena krene da buja i sazre. Ovakav pristup gajenja biljaka zove se hidroponski (grčki: 'voda' i 'rad') uzgoj ili hidroponika. Ipak, ne mogu se sve biljne sorte gajiti na ovaj način (krompir, paprika i zelena salata npr. mogu). 

Hidroponski uzgoj je glavni metod uzgoja na vertikalnim farmama, prvenstveno zbog toga što su vertikalne farme najkorisnije u gusto naseljenim mestima gde nema dovoljno obradivog zemljišta (npr. arapske zemlje i neki predeli Indije). Odsustvo obradivog zemljišta nadomešćuje se alternativnim načinima gajenja. Dodatni razlog je i taj što visoko industrijalizovane i urbane države imaju problema sa zagađenjem ili smanjenjem plodnosti zemljišta zbog prekomerne eksploatacije. Zbog toga ekonomisti i naučnici tih zemalja traže načine da umanje ili potpuno odstrane negativne efekte po zemljište, a da se nivo proizvodnje održi. Vertikalne farme sa hidroponikom su jedna od alternativa.

Kratko objašnjenje o tome šta je vertikalna farma



SINGAPURSKI PROTOTIP

Singapur je izgradio prvi prototip vertikalne farme u 2012. godini. Kao grad-država sa jako gustom naseljenošću (5 miliona stanovnika na 712 km2) i malom količinom obradivog zemljišta, Singapur bi od vertikalnih farmi mogao da ima višestruku korist. Naučnici i agronomi u Singapuru su ubedili lokalne političare da izdvoje sredstva za izgradnju prvog prototipa vertikalne farme u svetu.

Rafovi sa biljkama na farmi

No, iako vredan pažnje, ovaj prototip ne ispunjava u potpunosti sve kriterijume da bi se nazvao pravom vertikalnom farmom. Biljke se gaje na samo par spratova, i na malim površinama. Za uspešnu masovnu proizvodnju površina pod biljem bi morala biti znatno veća. I pored toga, prototip proizvodi 5 puta više hrane po jedinici površine u odnosu na tradicionalni uzgoj. Ali hrana košta 5-10% više. Za više informacija o prvoj vertikalnoj farmi na svetu pročitajte članak: Sky-High Vegetables: Vertical Farming Sprouts In Singapore .

PREDNOSTI VERTIKALNIH FARMI

Kako su vertikalne farmi ustvari naprednija verzija staklenika, one imaju iste prednosti kao i staklenici.

1) zaštićenost biljnih sorti od vremenskih nepogoda

Pošto se hrana gaji u zatvorenoj sredini i ima veštačko navodnjavanje, poplave, suše i mraz ne mogu da joj naškode. Ipak, vertikalne farme nisu zaštićene od jakih zemljotresa, tornada i cunamija.

2) veća produktivnost

Sorte se mogu gajiti bez obzira na to koje je godišnje doba. Kada ima dovoljno sunčeve svetlosti, uzgajivači se oslanjaju sunce. Kada dođe zima, onda se koristi veštačko osvetljenje i naravno neophodna je toplota. Na manjem prostoru je lakše vršiti merenje, što doprinosi većoj efikasnosti - sađenje i berba se vrši brže. Pojedine voćne sorte, kao što su recimo jagode, mogu imati višestruko veći godišnji prinos od klasične metode, jer brzo rastu i sazrevaju kad su uslovi povoljni.

3) organska hrana

Kontrolisana sredina omogućava zaštitu od štetočina, te korišćenje herbicida i pesticida može da se značajno smanji ili potpuno prestane da se koristi. Gajenje organske hrane na vertikalnim farmama je strategija koja se prirodno nameće.

Ostale povoljnosti:

4) manji troškovi prevoza hrane i viša samoodrživost

Gotovo svi znamo da se hrana često prevozi stotinama, pa i hiljadama kilometara pre nego što dođe do trpeze. Potrošnja goriva je ogromna, treba platiti nadnice vozačima i nosačima, a to sve utiče na rast cena hrane. Proizvod takođe ide od trgovca do trgovca, pa se cena dodatno uveća, jer bi svako da zaradi. Na kraju potrošač svima plati ceh, a da ironija bude veća, najmanje od svih zaradi proizvođač – kod nas je to najčešće srpski seljak.

Državni ministar Singapura Li Ji Šjan
sadi povrće 

Vertikalne farme su prvenstveno predviđene za visoko urbane sredine ili mesta bez obradivih površina. Takva naseljena mesta više ne bi zavisila od trgovaca i uvoznika, već bi imala svoju proizvodnju hrane, kupovina bi se odvijala u blizini farme ili direktno na farmi. U slučajevima kada je vertikalna farma velika i proizvodi mnogo, hranom bi mogla da se snabdevaju i udaljenija naselja, ali bi troškovi transporta opet bili manji.

Manje oslanjanje na prevoznike znači manju potrošnju fosilnih goriva, a samim tim i manje zagađenje od izduvnih gasova.

5) manja potrošnja vode

Voda se koristi planski i efikasno. Tačno se zna potrebna količina za određenu sortu i površinu koju zauzima. Na velikim obradivim površinama potrošnja vode je obično prekomerna.

6) energija

Organski otpad od biljaka se može iskoristi za proizvodnju biogasa. Iako je u pitanju mala količina, ta energija može da se upotrebi za proizvodnju struje koja je potrebna vertikalnim farmama.

7) inovacije i obrazovanje

Na vertikalnoj farmi radi prevashodno visokoobrazovana radna snaga: agronomi, biolozi, inženjeri. Svaka farma ima posebnu zgradu u kojoj se čuva seme i vrše naučna istraživanja. Rad u ovakvoj sredini i sama zamisao zgrade je takva da će brzo doneti neka nova naučna otkrića u oblasti agrara i nekim granama biologije. Pod budnim okom naučnika, sve loše ili dobre promene bi bile zabeležene. Korist je višestruka:  uspešnije sorte, povećanje baze znanja, sam rad na farmi je u stvari naučna praksa i istraživanje, pored toga što je i ekonomska delatnost. Stečena znanja se posle mogu upotrebiti i u klasičnoj poljoprivredi. 

MANE I KRITIKE

Ekonomska isplativost

Studije, dizajn, kompleksne instalacije, te nabavka semena, naučnih sprava, unajmljivanje visokoobrazovane radne snage, sve je to, uz uobičajene troškove za neophodni materijal i građevinske radnike, jako skupo. Dodatno stvar pogoršava činjenica da je vertikalna farma relativno nov koncept i da postoji samo jedan prototip vertikalne farme u svetu. Nismo ni blizu nivoa kad će vertikalne farme moći da se grade masovno i jeftino. Sigurno će biti grešaka, izazova, dosad nepredviđenih problema i troškova prilikom izgradnje. No, tako je nekada bilo i sa oblakoderima, a danas se izgradnja oblakodera višestruko isplati.

Ekologija

Da bi vertikalna farma uistinu bila ‘zelena tehnologija’, treba da se napaja iz obnovljivih izvora energije. Solarni kolektori bi samo delimično rešili ovaj problem, jer je svetlost biljkama potrebna tokom cele godine, a solarni kolektori skupe mnogo manje energije kad nema direktne svetlosti. Predviđanje ekonomista je da vertikalna farma mora da ima i moćniji, eksterni izvor energije (struja iz hidro ili termo-elektrana) da bi radila u punom kapacitetu. To bi onda negiralo sve već stečene prednosti o smanjenju zagađenja i otpada, jer su i hidro i termo elektrane zagađivači.

Svetlosno zagađenje

Zamislite ovako jaku svetlost pored svoje zgrade!

Jaka, noćna, veštačka svetlost u velikim gradovima izaziva brojne zdravstvene i psihološke probleme: migrene i poremećaje sna npr. U urbanim sredinama taj problem postoji i bez vertikalnih farmi, a dodatno bi se povećao njihovom izgradnjom. Pošto je originalna zamisao da vertikalne farme budu blizu stambenih naselja ili u samim kvartovima, jako osvetljenje neophodno za uzgoj biljaka bi verovatno smetalo stanarima okolnih zgrada. S druge strane, na vertikalnoj farmi bi se mogle gajiti sorte koje ne iziskuju veliku količinu svetlosti, kao što su neke vrste povrća. To bi u startu bilo rešenje ili makar umanjilo ovaj problem.

Gubitak radnih mesta

Veliko smanjenje ili nepostojanje transporta znači gubitak radnih mesta za vozače i nosače.  A kao što je to često slučaj sa svakim napretkom u tehnologiji, nove tehnologije otvore manje radnih mesta nego što zatvore. Bez jasnog plana o premeštaju radnika na nova radna mesta i njihovom usavršavanju za možda drugačiji posao, sa masovnijom izgradnjom vertikalnih farmi uopšte ne treba započinjati.

Ne baš prava zaštićenost od štetočina

Iako su u veštačkim uslovima biljke zaštićenije od štetočina i bolesti, epidemije i infekcije ni u izolovanim prostorima nisu retkost. Iskustva biologa i seljaka sa uzgojem hrane u staklenicima to potvrđuju.

Svrhovitost

Iako sa sobom nosi brojne povoljnosti, concept vertikalnih farmi nikada ne može da u potpunosti zameni masovnost proizvodnje na velikim obradivim površinama. Veći prinos po površini i niže cene – da, ali ukupan prinos i adekvatnu snabdevenost za celokupno društvo – ne. S toga vertikalne farme treba shvatiti kao ispomoć za velike gradove, ne i zamenu za tradicionalnu proizvodnju.

Šta još kažu kritičari vertikalnih farmi:

Wrong on so many levels: The vertical farming scam
The Economist - Vertical farming: Does it really stack up?

GDE JE TU SRBIJA?

Srbija uopšte ne mora da se oslanja na vertikalne farme. Ako izuzmemo Beograd, nijedan drugi grad nije toliko urban i gusto naseljen da bi vertikalne farme imale smisla.

U slučaju da se ideja vertikalnih farmi u potpunosti sprovede sa svim svojim povoljnostima i postane opšte prisutna, to bi značilo manju konkurentnost na unutrašnjem tržištu za tradicionalne poljoprivrednike. Seljaci i agro-firme bi se zato fokusirali na izvoz, ali na evropskom i svetskom tržištu opet mogu da naiđu na jeftinu hranu sa stranih vertikalnih farmi koja je pritom i bolje suvencionisana.  

Ipak, za Srbiju bi bilo dobro da sagradi jednu ili dve vertikalne farme, što je moguće pre, a evo i zašto...

Naučno-tehnološka korist

Planktakon - ilustracija švedske 
vertikalne farme koja se 
trenutno gradi u Linkopingu.

Ranije sam pomenuo da je rad na vertikalnim farmama dobra praksa za agroekonomiste i naučnike, jer se stalno vrše istraživanja I ispitivanja u uslovima povoljnim za naučni rad. To donosi nova otkrića i pronalaske, bolje seme itd. Sve razvijenije zemlje već imaju plan za izgradnju prototipa vertikalne farme, upravo zbog ovih pogodnosti, a i da bi ispitale ekonomsku isplativost. Čak i ako se ispostavi da masovna izgradnja trenutno nije isplativa, ostaće saznanja o uzgoju hrane na takav način, a nešto novo o biljnim sortama i semenu će vrlo verovatno biti otkriveno. U toj oblasti bi makar uhvatili korak sa svetom i dugoročno gledano to bi dosta značilo i za trenutnu proizvodnju. Znali bi i takođe šta NE TREBA da radimo ubuduće. Za ‘poljoprivrednu zemlju’ kako obično zovemo našu Srbiju, sve ovo bi bilo jako bitno. 

Internacionalna saradnja i prestiž

Vertikalne farme su nove, aktuelne. Stručnjaci, intelektualci i biznismeni širom sveta se utrkuju da uvide kojim putem treba ići, šta menjati u pristupu - da saznaju što više mogu o vertikalnim farmama. To otvara vrata Srbiji da sarađuje sa drugim državama, stranim kompanijama, naučnicima i ostalim stručnjacima. Razmena iskustava i gostovanja po konferencijama, što u Srbiji, što u inostranstvu, su izvesna. Tu se preko ličnih kontakata otvara prostor za širu saradnju u nauci, poljoprivredi i ekonomiji, jer realno – ostatak sveta malo toga zna o Srbiji, a ovako im se možda otvore ‘novi horizonti’.

Ne treba naglašavati koliko bi bilo značajno da Srbija uz države kao što su Singapur, Švedska, Južna Koreja, Kina, SAD i Ujedinjeno Kraljevstvo predvodi ovu oblast inovacija. Možda pored sporta i geo-političkih fejlova Srbija postane poznata i po inovativnom duhu. 

Kako mlade arhitekte vide vertikalne farme u budućnosti

comments powered by Disqus