Ko god je pratio sletanje robota na kometu Čurjumov-Gerasimenko, nije mogao ostati ravnodušan. Takvi uspesi nam stavljaju do znanja da je čovečanstvo sposobno za velike i plemenite podvige. Iako vredna pažnje, misija 'Rozeta' je tek jedan od mnogih naučno-tehnoloških poduhvata koji zaslužuju divljenje. Širom planete, naučnici i inženjeri razvijaju tehnologiju koja se već sada ne razlikuje od scena i motiva iz naučno-fantastičnih priča. Ovo su tek neki primeri tehnologija koje će, gotovo je izvesno, u skorijoj budućnosti biti deo naše svakodnevnice.Roboti - zamena za tenkove ili kranove?
Dok se građani Srbije snalaze kako da plate račune, obezbede sebi najosnovnije, naši vršnjaci u drugim državama prave robote...dovoljno sofisticirane da se makar zapitamo u koju svrhu će biti upotrebljeni. DARPA, agencija američkog ministarstva odbrane koja se bavi istraživanjem i razvojem novih tehnologija, razvila je više robota za 'terenski rad i osmatranje' i 'spasavanje u opasnim situacijama'.
Gledam mehaničko kuče poznatije kao 'Alfa ker' kako skakuće preko brežuljaka i sve što vidim je naprava koja treba da zameni tenk. U I svetskom ratu prvi put su upotrebljene nove, razornije tehnologije a da niko od vojnih stratega nije bio svestan kakve posledice će to imati na samo ratovanje. Vojnike su mlele mašinke, moćniji topovi i...tenkovi, tada prvi put upotrebljeni. Tenkovi su ubrzo zamenili konjicu u planiranju strategije. Na isti način na koji su tenkovi zamenili konjicu, ovakvi, pokretljivi roboti će zameniti tenkove. Jedna 'miroljubiva' organizacija kao što je DARPA sigurno želi čovečanstvu sve najbolje. Usput, DARPA je doprinela razvoju Interneta.
Japanci prave Robotek (ili Gandam, kako vam drago)...mora da je udobnije voziti se u stomaku robota nego li u kolima. Jedna kompanija pravi robotizovane komarce koji, kao, služe za efikasno čišćenje stana...ne znam ko bi poverovao da je takav način čišćenja praktičan i ekonomičan. Elem, te neke pričice kako troše milione i milijarde na spravice koje čiste kuće, jednostavno, ne stoje. Robot komarac može samo da služi za špijunažu i ubrizgavanje virusa.
 |
Optimus da reguliše korišćenje robota u
zle svrhe (lokacija: Tajland) |
3D štampači su mi mnogo gotivnije stvarčice od humanoidnih, velikih robota. Od štampača već postoje značajne koristi. Možeš štampati alat za kućnu upotrebu, geometrijske oblike za praktično učenje matematike, kosti dinosaurusa, neke lepo dizajnirane ukrasne objekte za stan itd. Daleko ozbiljnija i korisnija primena 3D štampača je u inženjerstvu i arhitekturi. Jedna kompanija iz Šangaja štampa kuće nanošenjem slojeva cementa! Trenutno na ovaj način proizvode samo male kuće, ali i to je dosta dobar rezultat. U toku je i razvoj 3D štampe za medicinsku upotrebu...za sada se uspešno štampaju veštačke arterije, uvo, nos, a blizu je i štampanje bubrega.
Ubedljivo najinteresantnija primena ove tehnologije koju sam video je štampanje, zipa, oblika koje ne možemo ni da zamislimo! Majkl Hansmejer je arhitekta i programer. Piše algoritme koji pretvaraju jednostavne, dobro poznate oblike u kompleksne figure. Uz pomoć kompjutera i prostog seta matematičkih pravila koja zakrivljuju i savijaju figure oko izabrane ose, on proizvodi neverovatne predmete. Zanimljivo i nadasve kreativno. Pogledajte njegovu prezentaciju na TED-u: 'Izgradnja nezamislivih oblika'.
Poželeo je i da te oblike odštampa...rezultat su stubovi koji liče na scene iz naučno-fantastičnog filma 'Osmi putnik'. Ali, ovo je čak i fascinantnije od radova H.R. Gigera - umetnika koji je dizajnirao vanzemaljca i scene iz 'Osmog putnika'.
Bežični prenos struje
NASA je već pre nekoliko decenija uspela da izvrši prenos 34 kilovata na daljinu od 1.54 km. Svrha razvijanja bežičnog prenosa struje bila je ideja o svemirskim solarnim panelima. U programu SERT (eng. Space Solar Power Exploratory Research and Technology) zaključeno je da proizvodnja solarne energije u svemiru može da bude dobra opcija za energetske potrebe čovečanstva. Količina energije koja se da može sakupiti u Zemljinoj orbiti je za 144% veća od količine koja se da sakupiti u biosferi. Više o novinama u oblasti solarne energije: 'Solarna energija - inovacije za budućnost'
Pljeskavice iz epruvete
Meso se sada uspešno uzgaja veštački. Ćelije se uzimaju iz mišićnog tkiva žive krave i navode na dalju deobu u laboratorijskim uslovima. Od umnožavanja ćelija na kraju nastane pravo mišićno tkivo.
Moguće koristi: ekonomičnija proizvodnja i jeftinije meso, značajno manje zagađenje okoline tokom proizvodnje (masovna industrijska proizvodnja mesa se smatra velikim zagađivačem), ne bismo morali da ubijamo životinje (mišićno tkivo nema svest)
Mogući negativni efekti:
- monopol i kontrola tehnologije od strane superbogatih (elitni naučni rad obično završi pod autorskim pravom neke korporacije i usmerava se od iste)
- zabrana uzgajanja hrane na tradicionalan način vodi do dalje erozije slobode i spada u jedno od najgorih sredstva kontrole stanovništva (već postoje primeri hapšenja zbog uzgajanja hrane u SAD i skupljanja kišnice).
Iako su u pitanju stvari koje se odvijaju u inostranstvu, a ne u Srbiji, ne trebamo se zaluđivati kako se 'to kod nas ne dešava', već da sprečimo bilo kakve pokušaje ograničavanja proizvodnje hrane za sopstvenu upotrebu. Nova tehnologija je čest izgovor moćnika da ograniče slobodu činjenja ili prisilom menjaju navike ljudi.
Slepi mogu da vide...uz pomoć implanta
 |
| Rendgenski snimak implanta. Foto: Robert Meklaren, Oksofordska očna bolnica |
Vertikalne farme
 |
| Državni ministar Singapura Li Ji Šjan sadi povrće |
Prednosti vertikalnih farmi: zaštićenost biljnih sorti od vremenskih nepogoda, pogodni uslovi za organsku proizvodnju, veća produktivnost, manji troškovi prevoza hrane i viša samoodrživost, manja potrošnja vode, manja potrošnja energije (organski otpad se može koristiti za proizvodnju biogasa), uticaj na obrazovanje i inovacije u gradu.
Mane i kritike: diskutabilna ekonomska isplativost, svetlosno zagađenje (jaka noćna, veštačka svetlost u urbanim sredinama smeta i može voditi do migrena i poremećaja sna kod stanovnika), gubitak radnih mesta, diskutabilna zaštićenost od štetočina, vertikalne farme ne mogu biti zamena za masovnu proizvodnju na velikim obradivim površinama.
Za više informacija: 'Vertikalne farme - koncept, prednosti i mane'
Korak bliže nevidljivosti
Japanski naučnici su tehnologiju koja omogućava 'nevidljivost' otkrili još 2003. godine. Ono što čini njihov izum jedinstvenim je sam materijal: ogrtač je napravljen od staklenih perli koje su samo 15 mikrona (0.015 milimetara) široke! Pogledajte kako to izgleda na snimku: 'Japanski nevidljivi ogrtač'.
Deekstincija - vraćanje izumrlih vrsta u život
Australijski biolozi će uskoro oživeti vrstu žabe koja je izumrla 1983. Iako je izumrla, u hladnjačama su sačuvani delići tkiva (a samim tim i DNK). Kloniranjem su posle stvorene embrionalne ćelije i uskladištene, ali oni još uvek nisu odlučili da ih kloniraju korišćenjem reproduktivnih sposobnosti neke srodne vrste. U budućnosti ćemo možda imati prilike da uživo vidimo i mamute. Rusko-korejski tim naučnika uveliko radi na kloniranju mamuta. Svakako da postoje etičke zamerke procesu kloniranja, ali ako imamo u vidu da je čovek direktno odgovoran za izumiranje mnogih životinjskih i biljnih vrsta, nije li onda naša odgovornost da svoje greške ispravimo ukoliko za to posedujemo znanje, tehnologiju i dovoljno mudrosti? No, to nije glavna zamerka naučnicima koji se bave deekstincijom. Osnovni kontraargument koji kritičari i kolege naučnici pominju je sledeći: energiju, znanje i resurse trebalo bi da usmerimo na očuvanje vrsta koje su blizu izumiranja. Deekstincijom se možemo baviti i kasnije, nakon što sprečimo izumiranje novih vrsta.
'Dabogda živeo u zanimljiva vremena'
Budućnost je večita nepoznanica i niko ne može potpuno precizno predvideti šta će se desiti 2, 5 ili 10 godina od danas. Ipak, možemo naslutiti makar deo budućih dešavanja na osnovu onoga što vidimo danas. Trebalo bi da uzmemo u obzir činjenicu da je budućnost, onakva kakvom smo je zamišljali kao deca gledajući naučno-fantastične filmove, već stigla! Sve gore pomenuto dešava se SADA, a ne tako davno postojalo je samo na stranicama dobrih romana. Tehnologija i nauka napreduju ogromnom brzinom: nijedan pojedinac, niti grupa ljudi, ne može sve u potpunosti da isprati. Ali svako može makar o delu dešavanja da se informiše, a nakon toga informiše i druge. Od deljenja znanja i informacija umnogome zavisi da li će budućnost biti kletva ili blagoslov, jer: mi već živimo u zanimljiva vremena.
comments powered by Disqus
